Dark Souls III Recenzija

Dark Souls 3 je možda najbolje opisati ne kao igru, ne kao RPG, već kao ogromno digitalno čudovište koje vas izaziva da napravite korak unapred pre nego što vas nokautira sedam unazad.Opet i opet… i opet. No s ogromnom, pričom i atmosferom bogatim svietom, obiljem tajni i kurioziteta i intuitivnim sastavom borbe, zaista je teško ne ustati se i pokušati opet… i opet.

dark souls 3

Dark Souls 3 pati od retkog usporavanja akcije i po koje zaboravljive borbe s nekim bossom, no izuzev toga se radi o ogromnom, prekrasnom, zaraznom i kvalitetom prebogatom zadatku i najboljoj (Dark) Souls igri ikada koju bi svi fanovi žanra trebali zaigrati.

Svaka lokacija u igri nije samo prepuna arhitektonskih čuda već i hrpetinom sadržaja kojeg se ne može samo iskusiti već ga i zaista vredi iskusiti. Na svakoj pojedinoj lokaciji je moguće potrošiti ogroman broj sati istražujući njene tajne i priču sveta u kojem se nalazite, prikupljajući nova oružja i opremu, boreći se s bossovima i mini bossovima te rešavajući brojne raznovrsne questove. Lažni zidovi su prilično veliki gameplay element i u ovom Souls nastavku, te je zaista od samog početka do kraja igre preporučljivo lupati po svakom sumnjivom napuknuću, izbočini i udubljenju koju uočite na nekoj površini.

Dark Souls 3 svet nije toliko međupovezan koliko je to slučaj s prvom igrom, no to ne znači da postoji manje glavnih i skrivenih putova i prečica između raznih lokacija. Čak, više ih je nego ikada, no isto vredi i za samu količinu tematskih nivoa. Drugim rečima, svet ove igre je daleko najveći koji smo do sada imali priliku istraživati u Souls serijalu te putovanje po njemu zaista izaziva osećaj grandiozne avanture o kojoj sanjamo svaki put kada upalimo neki novi RPG.

Takođe, From Software je na svu sreću odustao od slabo osmišljenog rasporeda lokacija koji je „krasio“ Dark Souls 2 te svaka celina u ovoj igri sada ima svoju itekako dobro definisanu prostornu pripadnost. Na otvorenim prostorima u gotovo svakom trenutku možete videti naznake lokacija na kojima ste bili pre nekih pet do deset sati što kompletni svet igre čini puno uverljivijim. Dobro, realizam nije glavni faktor po kojem sudimo igru o drevnim demonima, magiji i apokalipsama, no ipak pišemo plus za trud.

Upečatljiva (ne)prijateljstva

Dark Souls 3 je prepun zanimljivih likova koje možete upoznati, a dosta je i onih iz predhodnih igara koje ćete ponovno sresti. Glasovna gluma je na vrhunskom nivou, a baš kao i u predhodnim nastavcima, većina side questova koje će vam dati NPC-evi neće biti jednostavni zadaci koje ćete moći rešiti u par minuta, već minijaturne avanture koje s vaše strane zahteva sate i sate truda. Naravno, ne morate ih se truditi završavati niti se brinuti oko toga da spasite baš sve moguće likove tokom svog prolaska kroz priču. Dark Souls maniri, i smrt nosi svoje nagrade: što materijalne, što duhovne, a što mehaničke u smislu questova koji se nikada ne bi otvorili da ste bili neuspešni u završavanju nekih starih. Zbog svega toga Dark Souls 3 svet odaje

Veština ubijanja

Brutalnost ove igre, zveri i čudovišta koja njome lutaju se može uporediti jedino s ubojitošću njenih oružja i specijalnih poteza koji nose naziv weapon arts. Isti dodaju mnoštvo stila već ionako sjajnom i kompleksnom sistemu borbe te je u jednom trenutku moguće doslovno mrviti neprijatelje sa svojim mačem koristeći čistu snagu dok ćete u drugom početi plesati oko protivnika i njihovih napada te ih obarati preciznim ubodima. Dark Souls 3 sve to čini mogućim, no na vama je da naučite kako reagirati u kojoj situaciji, što je naravno lakše reći nego učiniti.

Neke od najimpresivnijih „oružanih veština“ koje vam igra daje na raspolaganje proizlaze iz njenog dual-wielding sistema, odnosno onog odgovornog za baratanje s dva oružja u isto vrijeme. Zahvaljujući puno većem broju kombinacija između oružija te bogatijem arsenalu istih, Dark Souls 3 je prva igra u serijalu u kojoj je zaista moguće napraviti „ozbiljan“ dual-wielding build nekog lika.

Naravno, to ne znači da su buildovi s jednim oružjem i štitom išta lošiji nego što su bili. Dakle, spomenuti weapon arts sistem omogućuje hrpetinu novih zahvata sa štitovima, a oni posebno skloni eksperimentiranju bi se mogli obradovati činjenici da je moguće dual-wieldati i same štitove. Drugim riječima, broj potencijalnih buildova u trećoj Dark Souls igri je praktički neograničen i to čak i da u potpunosti ignoršete specijalna oružja bossova pomoću kojih možete ne samo izgledati već se i boriti kao vaši omiljeni negativci.

Bogat arsenal oružja nije ovde samo da se developeri mogu hvalisati brojkama već će vam dobar deo njega itekako biti od pomoći s obzirom na količinu raznovrsnih grozota koje će vam se usuditi stati na put tokom igranja. Za razliku od predhodnih igara, Dark Souls 3 obiluje brzim i okretnim protivnicima koji će zahtevati dobro istrenirane reflekse i puno više planiranja pre upuštanja u krvave sukobe.

Konkretno, osim klasičnih strategija kao što su skrivanje iza štita, napadanje jednog po jednog protivnika, borbe na daljinu i plesanja oko protivnika u iščekivanju prilike za fatalan ubod u kičmu, Dark Souls 3 od vas zahteva i dobro poznavanje lokacija na kojima ćete se boriti, odnosno načina na koji možete pobeći od predobrih i(li) prebrojnih protivnika. A verujte nam, takvih ne nedostaje, pogotovo u početnih dvadesetak sati igre.

Kad se male ruke slože…

Dark Souls 3 puno eksperimentiše sa strukturom borbi s bossovima. Npr. većina borbi u Bloodborne stilu ima dve faze što znači da se često usred neke velike borbe morate priviknuti na posve drugačije obrasce napada ili puno otpornije bossove. I dok se većina bitki svodi na one klasične „darksoulovske“ kombinacije udaraca, blokiranja i bacanja u stranu, neki bossovi imaju skrivene slabe tačke koje ćete morati pronaći ako ih želite oboriti. Iako ovaj koncept zvuči dobro u teoriji, u praksi najčešće rezultira razočaranjem jer je jednostavno glupo videti kako obarate nekog 20 metara visokog gorostasa u tri udarca. Da, metoda kojom ste to učinili je možda super, kul, originalna i fora, no jednom kada je naučite izazov u potpunosti nestaje te taj pojedini boss više nikada neće predstavljati stvarnu pretnju što je problem koji su imale sve Souls igre do sada. Naravno, nije da Dark Souls 3 nema fantastičnih i upečatljivih borbi s bossovima… no, moglo ih je biti i malo više.

Što se online komponente igre tiče, ona je jednako zabavna kao i u prethodnim Souls nastavcima, a posebno bi je preporučili svim pojedincima koji muku muče sa solo prolascima kroz kampanju s obzirom da su stvari dosta lakše uz pomoć prijatelja ili Internet stranaca. Ako ništa drugo, barem će armija grozno odvratnih čudovišta koja vas vreba u ovoj igri imati još jednu-dve žrtve.

Zaključak

Ako je Dark Souls 3 zaista poslednja igra u serijalu, barem u ovom obliku u kojem ga poznajemo, onda se definitivno radi o kvalitetnom načinu za oprostiti se od jedne dugovečne i kultne RPG franšize. Weapon arts sistem oplemenjuje već ionako kompleksne i kvalitetne borbene mehanike, fantastične lokacije kojima igra obiluje su neke od najupečatljivijih u kompletnom serijalu, a smrtonosni i odvratni bossovi koji nam svako malo staju na put će nas vrlo verovatno još dugo vremena proganjati u noćnim morama. Iako igra pati od povremenih usporavanja i retkih nezanimljivih borbi s bossovima, generalno govoreći se radi o jednom od najkvalitetnijih modernih RPG-ova koji mirne i nimalo mrtve duše možemo toplo preporučiti svim poklonicima žanra.

Izvor: IGN

Podelite sa svojim prijateljima:

FacebookTwitterGoogleLinkedInPinterestPocketDigg


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*


*